Сунцокрет у зачараном пределу

Има један предео
изван свих предела
где ми дивље пчеле
беру мед и мелем
Ја улазим у њега
кроз двери свог чела
и претварам се у сунцокрет
Елем

Под једним храстом
чија крошња сија
од седих глава
бесмртни другови
Вук, Слепа Живана
Тешан Подруговић
Филип Вишњић, Хомер
и Старац Милија.

Гле
Војислав Илић
силази у дољу
где стари Катул
седи и вечера
Алекса Шантић
дивани на Шкољу
Дучић чека своју
госпу крај језера.

Бранко води коло
Змај шета около
Рајић рони сузе
над њезином сликом
Ђура држи здравице
за кафанским столом
Ракић разговара
с тананом јасиком.

Тагора с харфом
лептира и пчела
Волт Витмен пева
међ влатима траве
Иго вади црна
сунца из пепела
Бодлер пије отровно
вино своје славе.

Ено тамо
стаклена кубета се руше
Трка вранца и воза
Звезда у крв пала
То Сергеј Јасењин
због љупке керуше
разбија флаше
бол и огледала.

Бојић кади море
гробницу бескрајну
Дис из муља пушта
звезде у свом крику
Тин Ујевић кује
сребрну колајну
Пауница Десанка
шета по шљивику.

Сапфо баца
камичке самоће
у воду

Пушкинова тројка
језди степским друмом
Артур Рембо плови
на Пијаном броду
Дилен Томас изгрева
Под млечном шумом.

Горан сину
кроз тмину
у сумрачје кама
и пун јутра зађе
у поноћно доба
Залуд слепо сунце
тражи око јама
безданица
пут до песниковог гроба.

Лорка лови лолу
у руху од перја
и пресеца
плод месеца
бодежом од ружа
Стеван Раичковић
у цркви предвечерја
причешћују срца, што се
буде без оружја.

Бди Његош
кô сена
у сенци Ловћена
кријућ бледо лице
од звезде Данице
Плаче Момир Војводић
ђаче из Мораче
црн од месечине
и од сунчанице.

Прешерн бере руже
охолој божици
Давичо и Хана
под вишњом у јулу
Драинац с месецом
блуди по Топлици
Радован Павловски се
претвара у фрулу.

Драгутин Тадијановић
све виши и тиши
гледа касног жетеоца
у светлости свица
Добриша Цесарић
под воћком на киши
ниже ђердане од
водених каплица.

Рацин шара шкољке
грнчарских лонаца
А у маслињаку
његовог дисања
ледбе Блаже Конески
Ацо Шопов и Аца
Караманов, што још чека
Дан свог крунисања.

Васко Попа на коњу
са пет пари ногу
лови по Непочин-пољу
лептире крпица
Слободан Марковић
сличан младом Богу
с хармоником груди
пуном јужних птица.

Весна Парун
Богиња
кнегиња
Циганка
Иван В. Лалић
ослобађа риме
вртове мора

Милена Гружанка
на разбоју лета
тка прве ћилиме.

Александар Ристовић
с кандилом свог лица
Голоб клечи пред музом
у балској хаљини
Млади Бранко Миљковић
светац и скитница
лови утве златокриле
по Мироч Планини.

Славко Вукосављевић
удара у лиру
Петар Пајић држи
лептира на длану
Борислав Радовић
свира на клавиру
Бере Раде Војводић
нарцис по Балкану.

Света Мандић
и браћа
иду с ходочашћа
Божидар тек облачи
кошуље свечане
Миодраг Павловић
уз шум давног храшћа
улази у високе небеске Дечане.

Душко и Рајко
два нежна вихора
Пишти Вито Николић
у скадарском блату
Млади Душан Васиљев
с гомилом паора
Мирослова Антића
тражи по Банату.

Гимназијалка
тиша од лахора
Гордана Тодоровић
около ћарлија
Пијан од росе и од развигора
језди на свом Путку
Драган Колунџија.

Божидар Шујица
носи рани ловор
Матија Бећковић
још не носи ништа
Њ. В. Бранислав Петровић
држи говор
на брду песка усред градилишта.

Љуба с фрулом
између гробова и муња
Мића
с ватром на прсима
дивље псалме бунца
Срба и Паун изгревају
ипод својих гуња
Сја Велимир Милошевић
у одежди сунца.

Момчило Настасијевић
са сребрним длетом
којим урезује чудесно знамење
лута као месечар
тамним вилајетом
и просипа бисер и драго камење.

Има један предео
с оне стране чела
где ми златне пчеле
беру мед и мелем
Ја улазим у њега
са јатом анђела
и претварам се у сунцокрет
Елем –

Под храстом седе
бесмртни другови
од чијих глава
цела крошња сија
Вук, Слепа Живана
Тешан Подруговић
Филип Вишњић, Овидије
и Старац Милија…

1963–1965.