Рекли су о Добрици

Сведочанства песника, критичара, пријатеља и читалаца о Добрици Ерићу.

Добрица Ерић је био природни изданак српске поезије, рођен у окриљу усменог песништва, богомдани дар, чаробњак песничке речи и лирске музике. Стартовао је као најуспешнији представник покрета "Српски песници на селу", чији су покровитељи и промотери били учени интелектуалци др Драгиша Витошевић и проф. др Владета Кошутић. Са Витошевићем је саставио цветник српских песника са села "Орфеј међу шљивама". Ускоро је надрастао и својим…

Ако се човек рађа као песник, сигурно је да се Добрица родио као песник. Његовим гласом певала је сва Србија

Добрица Ерић је прави сведок свега онога што постоји и што се дешава у свету који дотичу његова чула. [...] Овај Робинзон из Груже је као природа чији је верник – стрпљив и постојан. [...] Певати, за Добрицу значи волети.

Задрхтао сам читајући нове Ерићеве стихове. [...] Власник правог богатства исконски свежих, мирисних и звучних слика. [...] Рекло би се да Ерић преписује природу.

Добрица Ерић је својом поезијом успео да врати српском језику ону девичанску чистоту и свежину коју смо ми по градовима помало заборавили. Његови стихови не долазе из речника, већ из самих плодова, из ваздуха и из воде Шумадије.

Неке 2012. године, захваљујући Недељку Попадићу, позвана сам на „Витезово пролеће“, велики фестивал песника и писаца за децу. У то време још нисам имала објављену књигу. Сви су се већ међусобно познавали, а ја сам била неко ново лице. Пред крај фестивала пришао ми је Добрица Ерић и питао ме одакле сам и имам ли неку своју књигу, да је, како је рекао, „мало…

Љубав, вера у доброту и снага речи — то су теме које су његову поезију учиниле трајном.

Белешка о контексту

Добрица Ерић је стварао у времену великих промена, али је остао доследан вредностима које је носио од детињства: доброти, поштењу и љубави према човеку и природи.

Живот и дело

1936.

Рођење и корени: Рођен 22. августа у Доњој Црнући код Горњег Милановца, у срцу Шумадије која му је била доживотна инспирација.

1954—1959.

Почетак стваралаштва: Објављује прву песму „Сељаци” у листу „Задруга”, а убрзо и прву збирку песама Свет у сунцокрету.

1960.

Уреднички рад и сарадња: Почиње рад у издавачкој кући „Нолит”, уређује часопис „Расковник” и сарађује са Душком Радовићем у „Полетарцу”.

1970.

Стрипови и читанке: Пише сценарије за култни историјски стрип Никад робом, а његове дечје збирке постају обавезан део школске лектире.

1980—2019.

Славна каријера: Објављује преко 100 књига и родољубиву збирку Разапета земља, добија бројне награде, а дела му преводе на 20 језика.

2019—2026.

Наслеђе и јубилеј: Преминуо 29. марта 2019. године, а часопис „Змај” данас обележава 90 година од његовог рођења серијалом текстова.