Плави свитац

На почетку дуге цесте
негде око тринаесте
беле брезе
у круници љубичице
која крије бледо лице
од лептира луталице
иза низа
од тринаест брежуљака
(где Снежана успављује
својих седам патуљака) ,
кад се прво класје јави
плане један свитац нежни
плане један свитац брижни
плане један неизбежни
плане један недостижни
свитац плави.

Тај свитац већ пушта зраке
на дечака који кришом
протрчкује кроз шумарке
за лептиром невидишом
тај свитац се све чешће јавља
девојчици што је снила
да је њена блуза плавља
од небеског плаветнила
тај свитац те можда чека
крај потока и путића
где скакуће Плави зека
чика-Душка Радовића
тај свитац се притајио
у језеру зрелог жита
где сам једног лета снио
Диклићевог Плавог кита
тај свитац ће пре сутона
пролетети поред гнезда
у коме још грче она
Антићева Плава звезда
тај свитац ће једном доћи
плав од шума и даљина
као што су биле очи
у Сергеја Јесењина
ал ти немој да га чекаш
у башти кад сунце зађе
већ потеци поред река
да га сретнеш, да га нађеш.

Ко нађе тог плавог свица
биће као љубичица
Биће срећан
биће тужан
биће час леп
а час ружан
биће час јак
час нејачак
час ветар
а час маслачак
Једном речју
биће сав у противречју
Биће као да је расто
са лептиром и са ластом
што му росно лице суши
говориће љубичасто
и ћутаће љубичасто
и биће му љубичасто
око срца и у души

Час груб
а час нежан, мио
биће као да је пио
топло, плаво вино кише
и биће све што је снио
и крио
и више: биће
какав никад није био
и још више: биће, биће
(зашто крити)
какав можда никад више
неће бити!

Још ти ово нисам реко
тај свитац је подалеко
од мрава и скакаваца
он живи у срцу неком
закључаном
са тринаест катанаца.

Кад нађеш то срце
кажи
љубичица
кажи трава
кажи, кажи… зрнце ражи
кажи брдо
кажи глава
кажи сунце
кажи воће
кажи што ти срце хоће
или ћути
и ослушкуј како теку
дани, сати и минути
у велику брзу реку…

Само немој рећи лажи
јер онда све изневажи
и брдо
и зрнце ражи
и сунце
и она глава
љубичица, трава, воће
па говори што год хоћеш
нећеш наћи свица плава
јер срце се срцем тражи
и срцем се откључава!