Долина Ружа

Ја сам рођен у Долини Ружа
поред реке што се зове Гружа.

Та долина, то срце у цвету
беше тада најлепша на свету.

Летео сам по небу ливада
и по белим облацима стада.

Свирао сам у фрулу од зове
радовао поља и лугове.

Дозивао брата и чобане
кроз пиштаљку од врбове гране.

Да умирим те ране немире
ловио сам свице и лептире

И низао на кончиће сјаја
огрлице од птичијих јаја.

Носио сам шарену торбицу
и сањао једну вијорицу

Због које смо често ја и Гружа
туговали у Долини Ружа.

Због ње сам од једне ране трешње
научио да састављам песме

О нама и нашим вршњацима
које сада говорим ђацима

Чије очи светле као чиста
мајска роса из мога детињства!