Писмо пријатељу

Драгану Лакићевићу

Прочитао сам у Политици
оно што си издушио
Позлатио ми године дуге
Сад и ти стојиш на литици
коју сам толико лета брушио
за пријатеље, и оне друге.

Плашим се да и ти не изгориш
у мом зачараном завичају
где се грозд плави и дуње жуте
Дрзнуо си се да изговориш
оно што они одавно знају
и заверенички ћуте
Нећу их именовати ни шапутањем
сами се именују својим ћутањем.

Рођени смо у истом знаку
Задојиле нас млеком и вином
младе мајке и гусле старе
Нисмо расли у истом воћњаку
али исто воће волимо
исте калеме и калемаре.

Одрасли крај две речице брзе
с којима смо донекле текли
Друкчије смо учили школе
сличне врлине и мане стекли
ми волимо и оне који нас мрзе
а они мрзе и оне који њих воле

Нећу их именовати ни шапутањем
сами ће се јавити новим ћутањем.

Повели смо из детињства
добру вилу дародавку
која нам и сад много помаже
Тражили детелину с четири листа
а пронашли чаробну травку
расковник, коју и они траже.

Закаснили за доба доброте
голе душе нам све више бриде
Сами себи смо најчешћи гости
Како пронети своје животе
између Сциле и Харибде
зависти и недарежљивости
Нећу их именовати ни шапутањем
сами ће се огласити, макар ћутањем.

1989.