Песма о шљиви

Шљива на прагу моје родне куће
На њој две тице: сутон и свануће.

То грубо стабло с нежним небом круне
Под којом букова троношчица труне
Некад црно, голо, некад све у цвету
Прати ме свуда по беломе свету.

Шљива кô девојка расп̄летених кика
Стоји с пуним крчагом на врху ћувика
Шљива, пред кућом, зимзелена слика
Шљива на гробу, место споменика.

Шљива на брегу, шљива у долини
Шљивов цвет по целој мојој Очевини!

Под шљивом ћилим топле ладовине
Где листамо дане кô старе новине
Под шљивом софра, фењер и постеља
Слава, свадба, опело, и светла недеља
Под шљивом секира, разбој и колевка
На шљиви гнездо још од памтивека.

Шљива кô невеста расп̄летених кика
Стоји у венчаници на врху ћувика
Шљива пред кућом, домаћинска слика
Шљива на гробу, место споменика.

Шљива чуваркућа, с ђерданом плодова
И многобројним прстењем годова.

Путниче, што идеш из даљине сиве
Запамти ову пословицу просту
Кућа, пред којом не цветају шљиве
Не нада се више ни сунцу, ни госту.

У Србији, земљи воћњака и њива
Све више је авлија и башта без шљива!

Шљиво, што шириш то грање звездано
Над људском душом, највећим безданом
Ти си нам и мелем, и пиће, и храна
Од првог јутра, до последњег дана.

Шљива, као мајка расп̄летених кика
Стоји с пуном котарицом на врху ћувика
Шљива пред кућом, породична слика
Шљива на гробу, место споменика!

Шљива Шумадинка у народној ношњи
С ројевима звезда и тица у крошњи!