Трава је увек млада

Највећи грумен земље
то ти је родна груда
А од свих чуда, која се на њој
збивају широм лета
За мене су највећа
и најлепша чуда
Нежна упорност траве
и љубав сунцокрета!

Сунцокрет је тренутак
који ме увек боли
А трава – то је вечност
памћење заборава
Треба волети тако
као што сунцокрет воли
И притом бити упоран
кô што је упорна трава.

Трава је увек млада
а сунцокрети старе
Зато и расте свуда
нежна и неопрезна

Трава не штеди ни стазе
ни гробља, ни олтаре
Трава не зна за милост
јер ни за мржњу не зна.

У трави сам се родио
у трави растô, спавô
Од ње сам крао упорност
од сунцокрета злато
Боље се још за живота
поистоветити с травом
Него после отићи
у нешто непознато.

Трава је моје свакодневно
и празничко одело
У њој сам косу и росу
у њој кишу и сушу
Траво, буди нежна
кад уђеш у моје тело
Као ја што сам, кад уђем
у твоју зелену душу!