Изгревање месеца
Изгрева Месец кô точак од дреша
И котрља се позлаћеним путом
Раде око плота
разбоји живота
Као да никад није било леша
На овом гумну посутом барутом.
Изгрева Месец, свлаче се тополе
Изгревају свици у дубокој сенци
дудових чадора
удовичких двора
(Што још миришу на мед и млеч смоле)
Где нам остадоше синови првенци.
Изгрева Месец, изгрева и река
Изгрева Срце које не посуста
Доба трећег плашћа
доба сладострашћа
Изгревају дојке из тесних јелека
И чопори зуба из скорелих уста.
Изгрева Месец, изгревају лица
Месечара усред ражаништа шумна
Небо им орово
грло јаворово
Изгревају троглаве але вршалица
Што ждеру крстине, атаре и гумна.
Изгрева Месец, изгревају куће
Изгрева бачва пуна белог вина
Пљушти месечина
као медовина
Изгрева неко чудо немогуће
Које се зове Моја Отаџбина!
Изгрева Месец кô точак од дреша
И котрља се раскаљаним путом
Раде око плота
разбоји живота
Кô да више никад неће бити леша
На овом гумну посутом барутом.
Изгрева Месец, изгревају петли
И младеначки чаршафи на жици
Блеште авлије
као амајлије
Изгрева буклија што у руци светли
Којом наздрављамо Куму и скитници.
Изгрева Месец као шлем из рова
Изгрева детиња главица из младе
мајчине утробе
тек приспеле с мобе
Изгревају лобање из травних гробова
Да надгледну своје воћњаке и винограде.
Изгрева Месец, дижу се крстаче
Бивши барјактари свадба и литија
Жуте се од воска
сва гробља сеоска
Отварају се јаме и вртаче
И изгревају мошти и житија…
Изгрева Месец, изгревају куће
Изгрева Црква чије кубе сија
Миришу столећа
на восак од свећа
Изгрева неко чудо свемогуће
Које се зове кô и ја – Србија!
1971–1991.