Булке

Брату

Свици у зрелој пшеници класају
млади кукурузи пуштају брадице
Шушти раж месечине, коју таласају
месечари, љубавници и житокрадице.

Дете, опијено на пролећном пиру
ливада, где попци бруше златне пиљке
блажено пружа руке ка лептиру
не видећи змију у подножју биљке.

Не уби вола, ко не згази мрава
нема жара звезда, која није зебла
Што год се дрво више разгранава
плод му опада све даље од дебла.

Жена, која је вуну испирала
брани деци да стадо по чичку чувају
Људи, којима су кости од свирала
прижељкују да увек ветрови дувају.

Што год већа киша пљушти на твој одар
пре ће ти по грудима напасати краве
Не спава дуго мирним сном господар
који боју тишине узме за заставе.

Још су ми булке вида пуне дима
мада већ на згаришту берем трешњу зрелy
Ако нисам палио ватре по брдима
ја сам чепркао прстом по пепелу.

Горди мач кују, мудри оштре длето
невини беру јабучаре клетве
Горка је погача од ујма, узетог
од оног што врше пшеницу пре жетве.

Крâви се зима поноћних дворења
с бојом кармина на струни кучине
Јунак, који чупаше стабла из корења
не може да прекине ланчић паучине.

Љубавници се љубе и у птици
што над шумарком пева о слободи
Однесе река платно лепотици
која се дуго огледа у води.

Сунце најлепше венчанице везе
рој над забрањеним булкама облеће
О, не затварајте птице у кавезе
многи, цвокоћући, чекају пролеће!

Свадба око дреша, венчање за сламом
чим бурма на прст, ланчић око врата
Не пљују главу, крунисану срамом
они којима је пљувачка од злата.

Соко човеку, гора соколима
беле бунарције црним смоницама
Где зима вози свате на колима
лето вуче крстине на саницама.

Дебео образ, а танка стопала
слатка је проја од брашна са цесте
Блиставе мотике, тела зарђала
трудни бућелари — јалове невесте.

Ко ваздан жарке сенокосе шиша
радо врану кошуљу вечери облачи
Поље би постало море, кад би киша
лила кад год се ратар наоблачи.

Ако си бродио по небеским валима
плитко је море за твоје галије
Пљуни у лице свим огледалима
пре но што се огледнеш на дну провалије.

Пусти развигорце у тајна жаришта
нахрани пса, што те за стопе уједа
Пресади цвет самоће у врт вашаришта
нема од тишине бучнијег суседа.

Идеш кроз раж и гледаш булке, пуне сунца
и чекаш да из једне препелица прне
И одједном из пуног, златног мира — пуцањ
посрнеш… поклекнеш… и булке поцрне.

Биће берићета, док траје парница
срца и мозга са звезданим цветом
Песма се рађа у роју варница
кад се судари чело са кометом!