Поезија
Блиставе капи
Узалуд ће ми траве бајати
и сунцокрети, на које личим
Све када зађе, ти ћеш стајати
у кругу, што се не брише ничим.
Ко год ми сврати на конак, сниће
сунце, у птичје перје скривено
И твоје венчано одело биће
мојим мислима прошивено.
Кад стресем са се блиставе капи
ускршњег вина твојих година
земља ће преда мном да разјапи
безубе чељусти пукотина.
И залуд ће ми траве бајати
и сунцокрети на које личим
Сви када зађу, ти ћеш стајати
у кругу, што се не брише ничим.