Песма ћутања

Ћути, и теци. Само ћутећи
сачуваћемо благо стечено
То што би ми сад умели рећи
чуће се боље неизречено.

Пустимо усне нека се смеше
на звезде очију изнад путање
Тако. Пре свега ћутање беше
и после свега биће ћутање.

Срце престаје, чим језик почне
И то су одјеци који већ струје
кроз нас, да бризну у црвоточне
плодове речи, после олује.

И зато, на дну ове ненадне
топлоте, у коју простор утања
нека на земљу и небо падне
жежена завеса нашег ћутања.