Свитац међу маслачцима

Ливадом, још топлом од сунца
коју млад месец чешља пажљиво
један свитац, гле, засветлуца
неодлучно и бојажљиво.

Све зри и сања у срцу лета
травка до травке, цвет до цвета
само тај свитац осветљава
крајичак ливаде која спава.

Кад су први његови зраци
помиловали крунице плаве
маслачци, нежни пољски дечаци
подигоше сребрне главе.

Буљуци траве, буба и мрава
спавају на тој топлој ледини
над њима безброј сребрних глава
а свитац само један једини.

Да л нешто тражи или се шета
примамљен мирисом неког цвета
као да од те његове шетње
зависи мир вечери летње.

Тишина преде ко плава мачка
и склапа снене очи маслачка
и само његов чисти пламичак
сјаји у пољу ко златни чичак.