Ваведење

То је био дан кад нове младе
изоблаче хаљине свечане
и сјате се као беле раде
код црквице где су и венчане.

Свака носи венчић око главе
свакој сија озарено лице
и свакој се под очима плаве
колутићи слатке несанице.

Младожење мотре своје стидне
младе што се око цркве љубе
а уши им некако провидне
па се кроз њих види златно кубе.

Ланске младе и старе одиве
које жари сјај новог прстења
споља руже, изнутра коприве
сећају се својих Ваведења.

Док младенци гучу ко гугутке
жене што су дошле на параду
изаберу и прогласе ћутке
најлепшу и најружнију младу.

И мада их мере испод ока
схвате оне то са туђих лица
па се једна гега ко кокошка
а друга шеће као пауница.

Брзо бледи невестинска свила
а још брже лице водоплавно
И моја је млада једном била
пауница… али много давно!