Живим у долу

Живим у долу где расту јаблани
свако ме јутро росом окрвави
Мој плуг је жудња, волови су дани
земља је моје небо, звезде мрави.

Опет сам руке српом наоружô
па жетвим лето класја и стихова
и твој лик сањам, о незнана ружо
у сутон, крај реке, испод јабланова.

Дођи да ти дам моје поље мало
и да ти уплетем различак у кике
да закитиш коло што се узвитлало
на брегу, испод шљиве џенарике.

Јер чобанице мени не жуборе
што немам бесне пастуве и чезе
већ певам јутра, вечери и зоре
и грлим младе јасике и брезе.

Ти си сестра свих врба и трешања
а ја сам брат сваком пољском сунцокрету
И да немам у срцу виноград песама
био бих највећи сиромах на свету!

1954.