Мој бик Лабуд

Црвени водопад јутра пљушти с брда
у шарени вртлог крава и волова
Довео сам на вашар мог бика Лабуда
бика што риком љуља мир брегова.

Данас ће сто крава за њим да полуди
Зато сам му купио златну меденицу
Ја га нисам довео да га продам, људи
већ да му бирам невесту јуницу.

Куља из свих бикова рика вртоглава
а Лабуд кад зине — бризне бели вихор
Безброј чедних јуница и дебелих крава
срчу тај рик сребрни док му нађу извор.

Тада га сваки бик на мегдан зове
па сви бесно насрну на шарено брдо
Лабуд: једног на жилу, а два на рогове
трипут рикне и разјури љубоморно крдо.

Људски бол је већи од биковске туге
Многи немоћници замаше песнице
Жене крадом трче испод младе дуге
да би и оне постале јунице.

То јок, Лабо! Доле мач! Разбићу ти трубу
Ја сам сто вашара момковао залуд
Ајдемо под шарену чаробницу дугу
Ти буди чобанин, а ја твој бик Лабуд!

1956.