Добрица у облачићима

Kako је песник припитомио стрип и оживео историју

Добрица Ерић није био само лирски здравичар и чувар гружанског говора; његово стваралаштво имало је и своју снажну визуелно-наративну димензију којом је обележио детињство стотина хиљада југословенских малишана. Шездесетих година прошлог века, у златном добу горњомилановачких „Дечјих новина”, Ерић је постао један од кључних сценариста домаћег стрипа. У време када су страни стрипови стидљиво улазили на наше тржиште, Добрица је у чувеној едицији „Никад робом” створио нешто потпуно аутентично — стрип са душом српског народа.

Његов највећи допринос деветој уметности огледа се у култном серијалу о Блажу и Јелици. У сарадњи са врхунским илустраторима попут Радивоја Богичевића, Бранка Плавшића и Александра Класа, Ерић је осмислио епопеју о двоје младих јунака чије се авантуре одвијају на фону бурне српске историје, под зидинама древног Борча и у таковским шумама. Оно што је ове стрипове издвајало од свих других био је језик. Добрица није користио сувопарни акциони дијалог; он је у стрипске „облачиће” унео народни десетерац, епску ширину и лирску топлину. Његови ликови су говорили језиком пословица, здравица и бајки, чиме је историја постајала жива и блиска сваком детету.

Свеске као што су „Под зидинама древног Борча”, „Султанова робиња” и „Топови са Јешевца” достизале су астрономске тираже. Добрица је кроз стрип деловао као прави едукатор, преводећи епски код нашег народа у форму поп-културе. Доказао је да дечја машта може да се храни завичајним мотивима једнако успешно као и причама о каубојима. Његов сценаристички рад остаје један од најсветлијих примера како се спајају традиционално наслеђе и модерни медији, чинећи га визионаром дечје литературе.