Унсала

На Унсали сам први пут био
кад је ледено срце куцало
Други пут кад се снег отопио
и кад је пролеће свуда пуцало.

Пуцало пролеће око мене
пољупцима првих красуљака
Пуцали видици на невиђене
пределе језера и брежуљака.

Пуцао камен гранит, пуцала
набубрела земљина кора
и распрсла се цела Унсала
бисерно срце неба и мора.

Заталасана многим крилима
и ветровима што над њом круже
Унсала је посестрима
моје зелене земљице Груже!

Свака птица која прелети
носи Унсалу између крила
радосна што ће изгорети
на ватри зеленила и плаветнила.

Кажем Унсала, а мислим Гружа
кажем Гружа — мислим Унсала
Пољски галеб и морска ружа
између два бескрајна вала.

Унсала има језера бистра
брезове шуме и плаво море
Гружа има језера жита
брда и чарне храстове горе.

Слушам јутарњи звиждук косова
и чујем шумор наших дубрава
Слушам вечерњу рику лосова
а чујем рику гружанских крава.

Како да срочим стене и њиве
трку трактора и коњских чеза
Како да поновим непоновљиве
заласке сунца у грање бреза?

Како ћу ове шарене куће
сребро и злато брезе и бора
Како могу то немогуће
плаветнило небо и мора?

Како да певам фарме под снегом
и летњиковце у ватрама ружа
а да то буде друкчије него
што снежи, листа и цвета Гружа?

Унсала је шкољка у трави
камен гранит крај плаве воде
То је чедо чисте љубави
коју море и небо воде!