Тако моја земља свиће

По лицу мог родног села
просу зора своје зраке
као дуња зарудела
у недрима моје мајке.

Прхну бела птица сунца
да нахрани своје птиће
Тако моје срце куца
тако моја земља свиће!

Чим крунице и звончићи
прекидоше плави санак
брзоноги поточићи
потрчаше низ пропланак.

Те мирисне ђаконије
сунце свуда пред нас мета
Тако моје срце бије
тако моја земља цвета!

Понад поља и лугова
непресушна песма руди
као јато голубова
прхнуло из људских груди.

И то јато голубије
олујама одолева
Тако моје срце бије
тако моја земља пева!

Завичајни пшеничњаци
кукурузи, војско славна
сунцокрети чаробњаци
зачараше поља равна.

Свако брдо злато крије
свки дô је пуна лађа
Тако моје срце бије
тако моја земља рађа!

Заљубљени у тишину
и пределе берићетне
попци преду месечину
за ћилиме ноћи летње.

По један свитац светлуца
пред кућицом сваког мрава
Тако моје срце куца
тако моја земља спава!

Све док сунце мази влати
и жар тиња у клицама
људи ће се надметати
са дрвећем и птицама.

Сваки корен таму рије
рад светлости љубичасте
Тако моје срце бије
тако моја земља расте!