Кад бих поново био млад

Кад бих поново био млад
не бих отишао из родног села.

Чувао бих стадо у Калипољу
калемио бих воће
гајио винову лозу
сејао и жео жито с мојим оцем Милошем
читао лепе књиге
писао веселе песме
и не бих отишао из родног села.

Оженио бих се још млађи
него први пут
Оженио бих се у петнаестој години
и имао бих до двадесет и друге
седморо деце
четири дечака и три девојчице
за сваки дан у недељи по једно.

Дао бих им необична имена
звали би се као и дани
Понедељак Ерић
Уторак Ерић
Среда Ерић
Четвртак Ерић
Петак Ерић
Субота Ерић
и Недеља Ерић!

Боже
што би то било лепо!

Дечаци би чували стадо у Калипољу
калемили би воће
гајили винову лозу
сејали и жели са мном жито
и не би отишли из родног села.

Девојчице би брисале кућу
гајиле цвеће у авлији
плеле и везле под јабукама
Училе би од моје мајке Раде
да месе лебац
велики, миришљав, бео, са златном кором
какав уме да меси само она
Дочекивале би и испраћале стрица
мог брата Добривоја
када понекад наврати кући
да нам учини празником обичан дан.

И сви бисмо заједно читали лепе књиге
и писали веселе песме.

Људи би ме недељом тапшали по рамену
и говорили: Браво, Ерићу
Ти си најбогатији
и најсрећнији човек на свету
Ти имаш своју личну недељу
Ти сваког дана живиш по недељу дана!

Ја бих се само смешкао
и сви би на мом лицу видели
како ми срце расте
и чули би како у мом срцу бију
седам младих срдаца.

Боже
кад бих поново био млад!