Сунцокрете, земљин сине

Сунцокрете, земљин сине
зашто гледаш у висине?

Да л си икад у свом веку
сишао у бистру реку
да огледнеш очи вреле
које вазда љубе пчеле?

Сунцокрете, проговори
што ти сваки цветак гори?

Замишљени, златни брате
баш си неки момак чудан
Све руже због тебе пате
а ти зриш и сањаш будан.

Сунцокрете, сунцокрете
далеко ти мисли лете!

Твој брат мак је раструбио
и сад прича цврчак свицу
како си се заљубио
у Сунчеву кћер Сунчицу.

Сунцокрете, Сунчев цвете
сакриј лице од Сунчице.

Многи јој се тако смеше
и пате од исте варке
Многа срца потамнеше
због те сјајне опсенарке.

Сунцокрете, зар не стрепиш
да ћеш и ти да ослепиш?

Стално гледаш њено лице
бледиш кад га ноћи скрију
а оно ти немилице
пије росу из очију…

Сунцокрете, земљин сине
нису за тê те висине.

Баци поглед по земљици
свуда има љупких лица
Свака булка у пшеници
била би ти вереница!