Смирај

Врапци кљуцају кров воденице
што дрема у грању ко стара барка
Вече с торбицом пуном пшенице
стоји у дољи испод шумарка.

Стадо крава дуж јаза пасе
Немирно чобанче цупка на церу
Милује погледом луг и каткад се
огледне доле у наперу.

Сунце полако тоне и сузи
у гај, где и поглед дечаков слеће
и где чобанчица у плавој блузи
промиче са стадом кроз дрвеће.

Ено: сад стаде баш испод храста
са којег сунчеви чуперци висе
Њена песма ко јато ласта
прхну у ваздух и растури се.

Кô да га пљусну врућ, румен млаз
дечак се прену и скочи с цера
Застаде, ослушну, па јурну низ јаз
и пусти воду из напера.

Точак забруја: поплаши јато
и поцепа марамче вечерњег мира
Сунце се сакри у гај и златно
брашно се просу изнад чаира.