Славска молитва
Дај ми, Боже, да леп, благ дан сване
И отвори своју душу плаву
Да ми драг гост у авлију бане
Да запалим воштаницу праву
Да ми уље у кандилу плане
Да ужежем жишку миришљаву
Зрнце смоле са борове гране
Да окадим икону чађаву
Славски колач од пшенице ране
Крст од вина на белом чаршаву
Свете претке што се воском хране
Кућу, чељад, воће, жито, марву
И гробове, знане и незнане
Окренуте према забораву
Где су многе тајне закључане!
Молим Бога, молим Крсну Славу
Да заштити моје укућане
Мој српски род, цркву и државу
Од новог зла, од старе сатане
Што је опет развила заставу
И повела хорде разуздане
На Лаб и Ситницу, на Дунав и Саву
На све наше реке, обећане
Злим дусима на ђавољем сплаву
На све наше Жиче и Дечане
Стављене пред аждају стоглаву!
Молим наше Немањиће славне
И сву бившу господу гиздаву
Што нам име и презиме бране
И чувају Лазареву главу
Епископе миропомазане
Зарасле у перунику плаву
И анђеле с небеске пољане
Који беру лековиту траву
Да услише сузе, исплакане
У потоке, Дрину и Мораву
Патницима да исцеле ране
Да посвете сваку српску главу
Која рано падне у бездане
Да проведу кроз тамну дубраву
Погореле, гладне и прогнане
Да жигошу лице издајице
Спаситеље неке самозване
И њихову заморчад губаву
Што нам земљу и небо погане!
Молим српског светитеља Саву
Да просветли и наше душмане
Што нам опет трују сан и јаву
Да ти људомрци нанишане
Своју мржњу, глуву и ћораву
И да њеном утробом нахране
Лешинаре, орле и гавране
Што надлећу православну лавру
Где примамо навору крваву!