Вајат

Кад су биле ливаде у злату
и цветале на зови свирајке
спавао сам с братом у вајату
и сањао принцезу из бајке.

Та кућица у кутку авлије
испод старе јабуке вајлије
и мог дуда са којег ромиња
плава киша презрелих дудиња
још ми чува тајне амајлије
још понеки цврчак у њој тиња.

Свици су нам палили јастуке
пун месец је вирио кроз врата,
а зелене звезде и јабуке
падале су по крову од злата.

Нема више брата ни вајата
ал кад год ми сета замирише
ја одшкринем невидљива врата
па замишљам како ветар њише
грање дуда са којег ромиња
плава киша презрелих дудиња.