Васкршњи псалми републици Српској

Ти си мој понос, и стид, и моја жива рана
Песмо моја румена, с јауком римована.
Ти си Христово Чедо, што се у паклу рађа
Кћери моје наде и мајко мог безнађа.
Зачета још у мачу, у крви цара Душана
Пливаш у својој крви и крви својих душмана.
Не дај им смрзлу росу, мртве очи детиње
Млада гробља сад су Твоје највеће светиње.
Хиљаде гробова – хиљаде непребол-рана
Од јатагана из Ријада и Ватикана.
Лажни Ти голубови долећу на рамена
С кукастим кљуновима, с крилима од пламена.
Берлинског зида сенке и рушевине
Повампирише се на обалама Дрине
Да река злосрећница ни после ове поплаве
Не загрли своје три сестре, три Мораве.
Браћо моја несрећна са обе стране зида
Како ћемо пред Претке од греха и од стида?
Ово је доба цеђења нашег можданог саћа
Стихија белосветског безумља и бешчашћа
Потоп и помрачење над Православним крстом
А Ти си Нојева барка за посустало Српство.

Сузише Ти видокруг и искратише међе
Али Ти расти увис, у плавет, у сазвежђе.
Самохранице рушна између два понора
Кад Зора једном заруди, и Дан сванути мора!