Теби поем

Богоуогодици Милешеви
за осамстоти рођендан

Теби поем, у сјају свеће воштанице
О Светлости коју твоја паства снева
И целивам Ти тешке бројанице
Са осамсто чворића, Мајко Милешева.

Осам векова сунце нам се рађа
Са Твога кубета, које одолева
Свим најјездама зла, а Ти све млађа
Све светија и лепша, Мајко Милешева.

Лето Ти позлати а зима посребри
Баштину над којом млад месец изгрева
Рушише Ти Турци, обнављаше себри
И смерни монаси, Мајко Милешева.

Осам векова уз гајде и гусле
Бели Анђео Ти пева и прогрева
Кроз тмине и магле, које су све гушће
Над Твојим метохом, Мајко Милешева.

Била си колевка свих Божјих житеља
Чији пород сада тихо оболева
И гробница хиландарца и просветитеља
Светога Саве, Мајко Милешева.

Род си целом Српству, као што си била
У доба и недоба свих наших кнежева
Бели Анђео Те узео на крила
И узнео у вечност, Мајко Милешева.

Осам векова између три мача
И троглаве але зла, мржње и гнева
Осам векова таме, патње, плача
И страха од Алаха, Мајко Милешева.

Браћа Немањићи, два орлова крила
Лебде поред Тебе и с десна и с лева
И отварају Ти двери плаветнила
Божјих олтара, Мајко Милешева.

Многи ћирилићи, лишће Свете Горе
Којима сад сунце на западу изгрева
Стиде се свог порекла и писма, и зборе
И пишу туђински, Мајко Милешева.

Немила крижу и полумесецу
Мила Крсту и Христу који још оклева
Да Ти врати Твоју заблуделу децу
Под скут православља, Мајко Милешева.

Слушам како брује сва звона над нама
Ко да Бели Анђео тропар Богу пева
И видим на фрескама и на иконама
Лица својих предака, Мајко Милешева.

Стар и простодушан као Стари Словен
С круном косе белом као цват трешњева
Честитам Ти, владичанским крстом благословен
Осамстоти рођендан, Мајко Милешева.

Бела заручнице Божјег Сина Христа
Који Те небеском ризом заодева
Услиши ми молитву — да Ти неки момак
Млади Словен, а мој потомак, честита
Хиљадити рођендан, Мајко Милешева!

У Гружи, зима 2013.