Ђурђевдански уранак

Бистра крв ива кап по кап се слива
На празничку погачу моје бабовине
Набризгала музиља изворе целива
И жари ме гранчицом младе грабовине.

Србијо, обуци кошуљу латица
И обуј сребрне опанке од лике
Па ај’ у гај да ти Реља Крилатица
Сплете и расплете кике од млечике!

Још се љубе тврда јаја наших брда
Светле речи ратара кô васкршна слова
Бије срце звоника иза три ћувика
Дршћу танки мачеви речних јабланова.

Виј, о враголаста, с грлом пуним ласта
Која можеш оком да устрелиш детлића
Троструки венац око вечног храста
Што личи на старца Филипа Вишњића!

Песма, светлост простих душа, запенуша
Крв младог дана и старог Југ Богдана
И девет Југовића кô девет Влашића
Поизгреваше из његових рана…

Србијо у ђурђевданској венчаници цвећа
Венчај се пред црквом и пред воденицом
Вожде на пропетом зеленку Пролећа
Окади гробове обрасле пшеницом!