Поезија
Славуј и сунце
У коси луга славуј се јавља
Сунце израња из плаве баре
Жуборе поточићи дечјег здравља
кроз расцветане јабучаре
Славуј из гаја сунце поздравља.
У гају преду сунчеве преље
свилени кончићи висе са грана
Воденичица јутра још меље
звезде, за златну погачу дана.
Славуј, син гаја, где јелен пасе
пева, заљубљен, о ружи сунца
А сунце слуша… и жели да се
претвори у тог слаткокљунца.
И док у кљуну славуја свиће
песма пролећа – сунце са цера
дарује јасике, брезе, цериће
минђушама од бисера…
А снег мирисних латица пада
и кљуца, кљуца, детлић твог била
Плаво небо и бела стада
Замисли за трен да имаш крила
и полетећеш изнад ливада!