Писмо краљици цвећа

Доживео сам, краљице цвећа
ове године — два пролећа!

Прво пролеће у родном крају
у шумарцима пуним косова
Друго пролеће у завичају
северних јелена и лосова.

Тако су хтели моји путићи
А могао сам друкчије ићи
и оба пролећа мимоићи.

Сад на Унсали, а пре у Гружи
дивна зелена тиранија
Овде је дан шири и дужи
али тамо је ноћ звезданија.

Да л ће ми срце одолети
свакој птици која пролети
и сваком цвету који се сети
да засветли у шумској чести
ил ће ме двапут више болети?

Два пута су ми груди пуцале
од плаветнила и зеленила
Да ли због Груже, ил због Унсале
тек душа ми је — повиленила!