Вечерас: Лампек

Вечерас лампек риче код јаблана
овде се бесплатно и љуби и пије
А бекства нема: липсô је коњ дана
Од зоре су га јахале бекрије.

Залуд бауљамо уз каљаву кичму
уз ребра плотова, и тражимо куће
Овде лампек великој деци прича причу
Мали воз од бакра јури у свануће.

Па нек оду и ноћи ту где капљу дани
Из речи нам расту шљиве џенарике
За оку ракије — на јаблан, Цигани
да нас завејете златним лишћем свирке!

Испредите звуке од џибре, од пене
од првенца што нам у устима гори
па за све нас у бачви ноћи затворене
свирајте док дан у свет не заизвори!

Покидајте нам све врпце пупчане
поскидајте са нас чини и вражбине
да заборавимо куће и кућане
зађевице, грехе, бољке и дажбине.

У цик зоре наздравимо за све раноранке
за све казанџије, што лампеке кују
и све тужне весељаке, што гуњ и опанке
у чађавој крчми века пролумпују!

1958.