Поезија
Толе
Јуче се враћах
кући из дола
стазом кроз неко
цветно воћњаче
И видех малог
пастира Тола
под шљивом: држи
јагње и плаче.
Ја викнух: „Толе
што плачеш, је ли?“
Он пусти јагње
забруја бренце:
„Био сам малко
заспао, вели
па усних: вук ми
закло јагњенце!“