Пролеће 1999. у мојој земљи

У мојој Земљи убијају пролеће
На моју Земљу су попуштани побеснели пси рата
Али пролеће ипак стиже у моју Земљу
С благословеним пољупцима безбројних пупољака.

Децо, весници пролећа
Невени моје Земље на нишану
Децо у парковима, у баштамa
У шумарцима, на рекама
На ливадама и утринама сеоским
У двориштима поразбијаних школа
У ледним подрумима где расту само печурке –
Хвала вам што могу рећи
Ово су Деца моје Земље Србије
На коју су попуштани побеснели пси рата!

Омладино, нежни пркосу
Поносу моје Земље на нишану
Омладино на трговима рањених градова
На игралиштима и шеталиштима
У црквеним портама и својим авлијама
Омладино, јача од страха
Лепша од безбрижности коју ти гађају бомбама –

Хвала ти што могу рећи
Ово је Омладина моје Земље Србије
На коју су попуштани побеснели пси рата!

Војници
Сунцокрети светлости
Војници у рововима
У тенковима и летилицама
За нишанским справама
У медаљонима наших срца
Стали пред Срце своје Земље
За чију храброст морамо измислити
Нове речи и нове песме –
Хвала вам што могу рећи
Ово су Војници моје Земље Србије
На коју су попуштани побеснели пси рата!

Народе тужни
Божије чокоће
Винова лозо моје Земље на нишану
Народе на њивама
У својим кућама и авлијама
На рушевинама својих кућа
У круговима фабричким
С круговима на грудима
На мостовима осуђеним на смрт
Од оних којима је смрт једино занимање
Народе са Срцима већим од бомби
Које падају око нас –
Хвала ти што могу рећи
Ово је Народ моје Земље Србије
На коју су попуштани побеснели пси рата!

Сунце високо
Велико Божије Око
Ти које видиш боље од сваког другог ока
И преносиш Истину онима
Који још могу да гледају у Сунце
И знају шта је Истина –
Хвала ти што могу рећи
Ово је Сунце моје Земље Србије
На коју су попуштани побеснели пси рата
И која страда онако
Како су увек страдали невини
Само тебе нам не могу помрачити ни узети
Краљеви мрака
Који хоће да нам помраче и узму све!