Поезија
Подне у винограду
Сјај кљује у теме. Свет дахће. Ти дремаш
под чокотом, жудећи да те ветрић пљусне.
Плави грозд ти виси над лицем, али немаш
моћи да помериш запаљене усне.
Сви хладе оружје, а змија се сунча.
Паук свира на харфи с нежним кончићима.
Стави ухо уз грозд и чућеш како кључа
вино у својим плавим лончићима.
Девојче под бресквом, омамљено хладом
и мирисом грожђа, штрику жудње плете.
Сунце се провлачи кроз грање и крадом
љуби је док брбљиви врапци не примете.
А са брескве дечак, грлећ тврде рачве
вреба тајне плодове, врља траве русе.
Земља и небо, две огромне бачве
пуне винске ватре – приближавају се.