Песник и месец

    Дан када сјаше
    са жарког ата
и ноћ зањише звездану љуљку
    песник и месец
    два нежна брата
сретну се негде на брежуљку.

Око њих свици жиже носе
и попци раж тишне косе.

    Бледа лица
    и бујне круне
косе, и плави лептири снова
    То су чобани
    што носе пуне
торбице звезда и цветова.

Травке снене очице бришу
    и трепће цвеће
    и уздишу
заљубљене принцезе брезе.

    Песник убере
    булку из траве
а месец звезду с првим зрацима
    па се куцну
    и наздраве
пољу и реци и шумарцима!

    Па дуго
један другом у воћу
препричавају своју самоћу…