Зора на двору на Уни

Зора се порађа у Двору на Уни
За који трен ће сунце да засветли
На западу се још чују плотуни
На истоку већ поју трећи петли.

Кроз жубор реке чујем неке звуке
Налик на лупкање срца у грудима
То јабуке опадају на безбројне хумке
Млађе од тог воћа што пада по њима.

С једне стране Уне сеоца се беле
С друге стране згаришта муте зору плаву
И зелене ливаде које нису хтеле
Да буду чоја за туђу заставу.

Пуне ми очи, ушне шкољке, пуне
Груди ми ове земље жубораве
Да не знам да сам поред реке Уне
Мислио бих да сам негде крај Мораве.

Трчи ми срце низ долину росну
Коју још муње и кртице рију
Притиснуо берићет земљу инокосну

Где се три Бога вековима бију
Не знам личи л више Србија на Босну
Или српска Босна на Србију?

То су две полутке од једне јабуке
Разломљене ко зна када у бескрају
Што се у сјају свитања и сјају
Живота и смрти – опет састављају!