Лепе речи за Космај

Можда је Космај већ опевô неко
Важнији од мене, али хоћу и ја
А то је исто као кад бих рекô
Загрлићу ветар што шумом ћарлија!

Требају ми речи младе, зимзелене
Тек набрњале, још неразлистане
За ово зеленило свуда око мене
Али да цео Космај у њих стане.

Требају ми речи од срме и сребра
Праве бисер-речи за биље и росу
За неизрециво плаветнило неба
За облак и кишу што се на нас просу.

Тражим љупке речи да натпевам тице
Да надцветам липе, доље и пропланке
Да наджуборим чесме студенице
А надрумени дивље јагодњаке.

Потребне су ми бар две-три тепсије
Најлепших речи и бар два-три дана
Само за чудесни манастир Тресије
И архимандрита и Оца Јована.

Тражим крупне речи, тврде кô камење
У којима варница захвалница клија
За безбројне гробове, кости и знамење
Од којих ноћу цео Космај сија.

Тражим речи добре кô лебац за људе
За мој шумадински народ неутешни
Да утуве они што нам опет суде
Колико су бедни, бездушни и грешни.

Требају ми речи нежније и беље
Од белих рада и ђурђевка, и плавље
Од плавих звончића, за нове пријатеље
Из Младеновца, Сопота и Раље.

А где су тек оне благе речи, тише
Од поветарца у лишћу, у којем
Светли љубичаста поноћ што мирише
На наша тела, орошена знојем…

Верујем да је већ одавно неко
Опевао Космај, али желим и ја
А то је исто као кад бих рекô
Загрлићу ветар што гором ћарлија!

На Петровдан, 12. златокласа 1998. године